U digitalnoj eri, gde se kupovine odvijaju klikom, a vizuali igraju presudnu ulogu, potrošači sve češće postaju žrtve prikrivene inflacije. Iako naizgled plaćamo istu cenu, ono što dobijamo je – manje. Ova pojava poznata je kao shrinkflation i skimpflation, i sve češće se javlja upravo u kontekstu e-trgovine i digitalnog oglašavanja.
Šta su shrinkflation i skimpflation?
Shrinkflation znači da proizvod ostaje iste cene, ali u manjoj količini – često uz potpuno isti izgled pakovanja. Na primer, čokolada od 100g sada ima 85g, ali kupac to teško primećuje.
Skimpflation podrazumeva pad kvaliteta usluge uz zadržavanje ili čak povećanje cene – primeri su usporene isporuke, automatizovana korisnička podrška, ili smanjeni obim digitalne usluge.
U oba slučaja, potrošač ne dobija ono što očekuje – a često ni ono što je oglašeno.
Pravo potrošača u digitalnom kontekstu
Zakon o zaštiti potrošača jasno propisuje da kupac mora biti tačno, potpuno i pravovremeno informisan o svim relevantnim svojstvima proizvoda ili usluge.
Međutim, kada vizuelno identično pakovanje krije manju količinu, ili kada usluga ne ispunjava reklamirane performanse, dolazimo do granice obmanjujuće poslovne prakse.
U e-trgovini, gde se kupovina obavlja bez fizičkog uvida, značaj jasnih, transparentnih i potpunih informacija postaje još veći.
Postoji li pravna praznina?
Iako je deklarisana količina na pakovanju formalno tačna, zakon ne obavezuje trgovce da istaknu da je prethodno bilo više – što otvara prostor za manipulaciju dizajnom i pakovanjem.
Trenutno, Srbija ne reguliše obavezno navođenje promene količine, ali pojedine zemlje EU već uvode obavezu isticanja „prethodno/nakon“ informacija na pakovanjima.
To pokazuje pravac kretanja savremene regulative – u korist transparentnosti i istine.
